Pisci, vrsta koja ostaje bez posla?
Nekada je onaj ko je znao svih 30 slova bio viđeniji čovek u svom mestu a onaj koji je čitao a da ne pomera usta bio mnoooogo pametan.
Danas smo došli do toga da kažete kompjuteru kakav tekst vam je poteban i on vam napiše i to bez greške. Nama pomalo disleksičnima je svejedno ima li greške ili ne, mi i onako to ne primećujemo.
A kako onda da znamo da li je tekst pisao kompujuter ili pisac?
Kažu da nema dušu i da ne razlikuje dobro od lošeg. Da je to samo skup podataka koje smo sami ostavljali na internetu. Dakle, sve je algoritam.
Stičem utisak da smo opet da izvinete zajebali sami sebe.
Taman smo pomislili da smo pametni kad ono….neka veštačka inteligencija koja piše i brže i tačnije od nekog ko je pisac ili spisatelj.
Mada sa druge strane, nismo mogli da se dogovorimo ko je pisac a ko ne-žučne rasprane su vršene po portalima, ismejavani i oni koji umeju da pišu i oni koji su pokušavali da pišu. Realno, zvanična škola ne postoj,a od danas izgleda ni nezvanična titula koju smo davali onako, odokativnom metodom.
Kažu da je ovo izazov za sve kreativce a da piscima može pomoći.
Kažu, to čudo od veštačke inteligenice nema svoj stil, da samo sipa informacije ali je kulturno i ne psuje. Na nama je da se naviknemo sad na takav vid pomoći, jer navikli smo se na sve i na sijalicu i na telefon bez kabla, na poglede preko video poziva, na surede bez dodira… šta ja znam.
Upravo
pišemo istiriju, kako bi rekla moja koleginica.
pišemo istiriju, kako bi rekla moja koleginica.Bilo kako bilo, izgleda da smo rešili pitanje ko je pisac, i kako nastaje knjiga. Odgovor je svi pomalo i niko posebno.
Opet smo došli do stadijuma da je sve naše, pa ako nas se sete-sete.
Iskreno, uvek mi je bolje išla matematika i tu sam u miru sa veštačkom inteligencijom. Jer digitron zna bolje.
#sedimpušimrazmišljam
