Pisci

Pričamo sa…

Da li vi verujete u sreću? Ona ju je svakako imala…i objavila knjigu za vreme korone. Da, da…dobro ste pročitali. Predstavljamo vam Jelenu Mladenović koja živi i zarađuje kao Specijalista inženjer elektrotehnike i računarstva, ali piše oduvek i ne zna kako se živi bez pisanja.

-Za vreme Korone mnogi su bili depresivni i ulenjili su se, a Vi ste izdali knjigu “Poker u sreću”.Kako ste uspeli?

 -“Poker u sreću” je roman bez pretenzija da postane roman. U vreme kada smo svi najviše bolovali od straha, ja sam pisala online, na fejsbuku, priču o troje mladih ljudi. Zapravo, svaki od likova samo razmišlja, a ja te misli beležim. Kasnije se “umešaju” I njihove majke sa svojim razmišljanjima, jedna doktorka i jedna devojčica. “Poker” je roman o svima nama. Priča o tome koliko različito posmatramo isti događaj, u zavisnosti od vaspitanja, trauma, hrabrosti da prevaziđemo naučeno i prihvatimo sebe. Možda “Poker” nikada ne bi dobio naslov ni korice, da čitaoci nisu bili neočekivano zainteresovani za likove i njihove nedoumice. Ti zdušni komentari, navijanje, razočaranje, novi uglovi otvarali su I meni, kao piscu, nove vidike. Trudila sam se da pišem kratkim rečenicama, jednostavnim izrazom, onako kako se kreću naše misli. Iskoračila sam iz svog prepoznatljivog književnog sveta, ali pokazalo se da je iskorak bio uspešan. 

-Da li je sreća uhvatljiva ili uvek beži?

 -Sreća kao trajno stanje ne postoji. Ona je u trenucima do kojih se stiže nekad lakše, nekad teže i kojima podređujemo svaki naš korak. Mislim da sreća ne beži, samo mi ne idemo uvek u pravcu gde ona čeka da bude pronađena. Tako je sa svakom apstrakcijom, ne znamo gde će nas zateći tuga, ni ljubav, ni zlo ili dobrota. Isto je sa srećom. Često čak I ne znamo šta nas čini srećnima dok nam se ne dogodi.

Šta Vas čini srećnom?

 – Sreća moje dece. Samo i bezuslovno. Sve ostalo je prolaznog karaktera. Ja sam melanholik, mi smo ponekad srećni kad smo tužni. Nama je i tuga katarza.

-Da li Vi imate kutak za sreću?

 – Dobro pitanje. Trebalo mi je da malo razmislim. Ispijanje kafe sa samom sobom i maštanje o kući na jezeru, usred retkih četinara, sa velikom random sobom prepunom knjiga i kaminom. Teško da ću je ikada zaista imati, ali u mislima je moj kutak za sreću.

 Jelena je do sada izdala jednu zbirku poezija, tri romana i jednu zbirku priča. Ume sa rečima, a kaže ne ume sa ljudima…Vrlo smela i iskrena izjava.

-Vi kažete da ste uvek iskreni…koje osobine najviše cenite kod drugih?

 -Uvek sam iskrena prema sebi, prema drugima samo kada me pitaju za mišljenje. Vremenom sam naučila da je bacanje iskrenosti u lice često samo bezobrazluk jer moje mišljenje je lično, ne mora da bude ni tačno niti važno drugim ljudima. Poštujem doslednost. Odanost. Oduševljavaju me ljudi koji umeju istim žarom i da se isplaču i da se raduju. Volim hrabre, učim od njih. Ponekad mi se učini da sam I sama hrabra i to mi daje dodatno samopouzdanje.

-Kada već otvoreno pričamo da li Vam je neka vaša knjiga draža od drugih i da li imate omiljenog lika iz Vaše knjige?

 – “ Ne veruj rečima”, definitivno. Moj prvi roman, pisan potpuno nepretenciozno, bez opterećivanja književnim formama. Roman je psihološki ali prati realne situacije sa kojima se suočavamo ili ih gledamo oko sebe. Prepliće se oko četvoro potpuno nepovezanih likova…A da li je baš tako, otkriva se tek na poslednjoj stranici romana. Najdraži lik mi je Đina, iz romana “Cepanje duše”, koji je, po mišljenju mnogih, bolji od prvog.

– Inspiracija za pisanje?

– Ne bi bilo potpuno tačno ako bih rekla da inspiraciju crpim iz svakodnevnice. Uglavnom me zainteresuje neka pojava u društvu, onda posmatram ljude, upijam njihova ponašanja, promene, reakcije. Na osnovu tih zapažanja kreiram novi svet, dodam i oduzmem, nadogradim, izmislim. Čekam da me priča zgrabi I vodi. Tako nastaju najistinitija dela. Pisac nije samo svedok vremena, on je tu da otvori nova vrata pred čitaocem, da ga prodrma, nasmeje, rasplače. Da mu dozvoli novu dimenziju, koju dotad nije spoznao. Pisanje nije samo prepričavanje života, svojeg ili tuđih. Zato ima mnogo ljudi koji pišu, a jako malo pisaca.

-U današnje vreme najteže je naći izdavača…da li ste nekada pomislili da odustanete od pisanja?

 – Pomišljam upravo u ovom periodu. Od pisanja kao takvog ne mogu da odustanem, ono je duboko spleteno sa mojom svakodnevnicom, ali, kao što ste rekli, teško je naći sredstva za objavljivanje knjiga. Za samohranu majku u Srbiji, bez “leđa” ili dobrih poznanstava objavljivanje knjiga zaista postaje luksuz. Na moju veliku žalost i neprebol, na sebe više ne mogu da računam što se objavljivanja tiče. No, ko zna, možda Bog ima drugačije planove. Na kraju, srećna sam što sam imala prilike da objavim pet knjiga. I to je velika stvar, što se mene tiče.

Svi zamišljamo pisce da žive drugačijim i slobodnim životom, da nemaju radno vreme od 9 do 17h, kako žive u nekom svom svetu…a nismo ni svesni da i oni balansiraju između svakodnevnih obaveza, dece i pisanja. Jelena, kada piše ozbiljan roman, odriče se nekoliko sati sna, viđanja sa prijateljima, televizijskog programa. A ono što joj je tada najbitnije je podrška.

– Moja deca su moja najveće podrška. Znaju da je pisanje svet u kojem mama crpi neophodnu energiju za svakodnevnicu, ali takođe znaju da su oni uvek na prvom mestu. Priznajem da nisam pasionirana kuvarica, ali jesam čistačica, pralja, mama-drugarica, mama-stožer. To je verovatno, sa manjim odstupanjima, sudbina svih žena koje su same, bez partnera.

Čini nam se da smo Vas kroz ovaj intervju upoznali, ipak pita ćemo Vas 

-Ko je zapravo Jelena Mladenović?

– Surovi realista. Ja sam od onih koji čvrsto stoje na zemlji ali sa glavom u oblacima. Zvuči kontradiktorno, a ustvari je neophodna dopuna. S jedne strane pisac, s druge inženjer elektrotehnike i računarstva. Pola romantičar, pola praktičar. Mama dvojici tinejdžera, i to je jedino u šta ulažem celu sebe.

Za sebe kaže da ima mnogo planova, želja i bitaka, oduvek i zauvek…a mi joj želimo da sve planove ostvari i da nikakada ne bude poražena!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *