Brankica Damjanović

Prva asocijacija na Brankicu Damjanović kao stvaraoca je ubedljivo najomiljeniji autor kratke forme u kojoj dominiraju poruke ljubavi, mira i konstantnog samounapređivanja.
Prva asocijacija na Brankicu Damjanović kao ljudsko biće je topla, tiha, neustrašiva žena koja ume staloženo da se nosi sa životom.

U njenim knjigama pronalazi se nada i uteha. Svaka priča, bilo da je u vidu filozofskog razmišljanja ili pripovedačkog karaktera odiše ličnim iskustvom, otkrivajući načine na koje se u svetu obesmišljavanja vrednosti može ne samo preživeti, već istinski živeti. Ona ima urođenu nut da osluškuje svet koji je okružuje koristeći samu sebe kao nesalomivo oruđe, provodnik kroz koji propusti iskustvo i čitaocu ponudi esenciju, oslobođenu svakog nemira, dileme ili frustracije. Voljena je zato što ume da voli.

Sama njena pojava uliva poverenje, a glas prepun blagosti čak i kada govori o teškim situacijama čini Brankicine književne večeri katarzičnim, kako za posetioce, tako i za nju samu. Upravo mogućnost koja nije data svakome da čuje one koji dođu da slušaju nju stvara neraskidivu vezu između ove harizmatične žene i čitaocima njenih knjiga. Svet koji nam daruje kroz svoju pisanu reč očišćen je od beznađa koje nas često okružuje. Pišući kako živi, Brankica ne deli savete već pozitivan ishod koji dolazi onima što sebi veruju, sebe osluškuju i pomireni sa sobom mire se i sa svetom, dajući mu šansu da pokaže lepotu.

Brankica Damjanović je sigurno jedan od najkopiranijih autora na srpskoj književnoj sceni. I pored toga, ostala je autentična, njenoj reči se veruje, izraz joj je prepoznatljiv i jedinstven.

U svakoj prilici ostaje verna sebi i svojoj literarnoj misiji, okupljajući oko sebe na desetine hiljada ljudi iz čitavog regiona i sveta koji u njenim rečima pronalaze svetlost i elan, a najznačajnije, ljubav kao takvu.


Stil pisanja, rečenični sklop i teme koje bira dotaknu bezmalo svakog, ma kakva ubeđenja imao.

Brankica piše srcem, u tome je tajna koju ne treba ni pokušavati odgonetati. Neki pisci to umeju s lakoćom, nesvesni da čine magiju, neki drugi to isto pokušavaju, praveći kalkulacije, nevešto odvajajući emotivno žito od kukolja.

Brankica Damjanović je ova prva.

Ne treba je opisivati, treba je čitati. Tako ju najbolje upoznate, a upoznajući nju, često upoznate i sebe.

Jelena Milenković