Bogdan Stevanović

BOGDAN STEVANOVIĆ BLOGDAN rođen je u Beogradu 17. decembra 1988. godine. Završio je Trinaestu beogradsku gimnaziju, a nakon toga je diplomirao na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Odseku za turizmologiju. Posle osnovnih studija pohađao je master studije turističkog novinarstva na Univerzitetu Autonoma u Barseloni. Autor je projekta Svet dostupan svima, osnovanog sa ciljem pružanja informacija o turističkim destinacijama osobama koje koriste invalidska kolica. Jedan je od osnivača humanitarnog pokreta Pokaži malo da ti je stalo. Izabravši ime Blogdan, od decembra 2014. godine piše istoimeni blog koji je za dve godine okupio više od 100.000 pratilaca. Priče sa bloga prenosili su vodeći onlajn i štampani mediji u zemlji i regionu.

Autor knjiga ,,Obloge od mastila,, koja je 2019 prevedena na Hrvatski jezik pod nazivom ,,Obloge od tinte,, i knjige ,,Sa druge strane obloga,, koja može da se čita sa obe strane. Ovaj interesantan čovek se bavi humatirnim radom i od svake prodate knjige procenat ide NURDOR organizaciji . Nurdor je u saradnji sa Bogdanom osmislio 2017godine akciju, Pruži korak čiju aplikaciju možete skinuti i zajedno sa Bogdanom i Tamarom donirati svoje korake.

U organizaciji Promotiva, septembar 2019

Promotiv je imao tu čast da organizuje u septembru 2019 promociju Bogdanovih knjiga u Minhenu i Štutgartu. U Martu 2020 oranizujemo zajedno radionicu “Kreativnog pisanja”.

za sebe kaže
“Zovem se Bogdan Stevanović. Poslodavci kažu da imam premalo godina da bi me smatrali dovoljno iskusnim, a roditelji da imam previše godina da bih još uvek, sa fakultetskom diplomom, bio na njihovoj grbači. U takvom svetu, dok čekam da omatorim da bi me neko shvatio ozbiljno, radim posao koji nema nikakve veze sa mojom strukom. Ne živim više u Beogradu, ali on još uvek živi u meni. Pišem blog jer vodim rat sa rečima u glavi, pa preko papira potpisujemo primirja. Ne pišem da bih bio u pravu, nego da bih bio srećan. Čovek nema ništa od toga kad je u pravu, a ima sve onda kad je srećan. Nemam mnogo slobodnog vremena za pisanje, ali zato brzo kucam po tastaturi. Imam pogan jezik al’ čist obraz. Pristajem na kompromise samo ako su časni, znači vrlo retko. Ustajem starijima i trudnicama u prevozu, ali ne dam nikome da mi sedne za vrat. Ne volim psihološke knjige o podizanju samopouzdanja jer snižavaju inteligenciju, lepo izložene kolače jer pozivaju na greh, i uređaje koji se pregrevaju jer je život suviše kratak. Smatraću da sam uspeo u životu onda kada lažni moralisti, puritanci, ekstremni nacionalisti, homofobi i seksisti budu znali moje tekstove napamet i čitali ih svojoj deci.”

Više detalja na: blogdan.rs